~РЕЧНИК~

~абонос~, угљенисано отврдло дрво.

~агршак~, колутић од кости или од рога, што се натиче на вретено да буде замашније, прешљен.

~алувијум~ иди алувијон, речни нанос од песка, шљунка или муља. Ствара се и сада по кључевима поред река, за време њихових излива.

~амфиболит~, стена створена од минерала који се зове амфибол.

~Анатомија~, наука о деловима тела људског и животињског.

~Антропологија~, наука у којој се изучава природа човека и људских раса. Она прво разматра све телесне особине по којима се човек разликује од животиња (зоолошка Антропологија), па особине по којима се распознају поједини делови људскога рода: расе, типови, народи, племена (Етнологија). Како се људи од животиња и једни од других одликују највише главом, то је наука о особинама лубања, Краниологија, постала један од најважнијих дедова Антропологије.

~Антропофагија~, обичај јести људско месо, што су још и у овоме веку имали неки дивљи народи у Африци и Аустралији. Први повод овоме обичају била је, по свој прилици, каква предрасуда, а можда је негда и глад ову наваду подстицала. Од овога обичаја нема никаквога трага из старога каменога доба, из новога каменога доба има неких знакова по којима би се могло мислити да је тада већ било антропофага, али ови знаци нису најпоузданији.

~Аријевци~, народи индоевропскога стабла: Индијанци, Иранци, Јермени, Грци, Романи, Келти, Германи, Словени и Албанесци.

~арсенал~, оружница.

~артефакт~, рукотвор.

~Археологија~, наука о старинама.

~Архитектура~, вештина грађевинарска.

~атмосфера~ је сав ваздух око земље.

~аутор~, творац, писац.

~ахат~, шарена смеша од разних врста кварца.

~базалт~, црна смеша, која је као лава из вулкана искуљала.

~бамбус~ расте у Индији и другим топлим земљама; има стабљику врло високу и дрвнасту.

~барикада~, грудобран, бедем.

~басен~, котлина, водопађа неке реке.

~бат~, чекић.

~бигар~, шупљикави меки и лаки кречњак што постаје из извора у којима има много растворене кречне стене. По српских земаља има га много у крајевима где су брда највише од кречњака саграђена.

~бичкија~, чизмарски нож за кожу.

~брахикефали~, људи који имају лубање округласте, а не дугуљасте. Такве лубање имају Срби и други Словени. Лубања се зове округласта кад није врло много дужа но што је широка. Дужина се мери од повија до потиљка, а ширина тамо где је најшира а то је обично пречник између слепоочних костију. На свима здравим лубањама овај је пречник макар за неколико милиметара мањи од поменутога пречника дужине.

~бречије~, стене сложене од ћошкастих комада других неких стена. Kоштане бречије граде се у пећинама или пукотинама, где има костију од кичмењака кад се ове у каквоме муљу или у сиги стврдну.

~бронза~, смеша од бакра и калаја.

~валутак~, валут, обал камен као песница велики.

~вегетација~, биље, прорашће.

~Геологија~, наука која разматра од чега је наша земља саграђена, како се њена грађа ствара, како постају брда и доливе и колико се и како Земља мењала док није постала оваква какву је сада знамо. Она полази прво од разматрања разних облика површине Земљиве (Морфологија Земље) и физичких и животних прилика на њој (Физиографија Земље), па изучава промене које се на њој врше под утицајем атмосфере, воде и организама (Динамика спољашњих Земних сила), вулкана, врелих извора и земљотреса (Абисодинамика). Ово разматрање садашњих појава на земљи предмет је онога дела Геологије који се обично зове: Физична Географија. – У правој Геологији изучава се прошлост земљина и њени резултати. Ту имамо науку о материјалу од кога је земља саграђена (Петрологија) па о плану и реду по коме је грађа сложена (Тектоника и Орогенија) и историју узастопнога промењивања и развитка свију делова земљине коре (Стратиграфију).

~гласијалан~, онај који је порекла леднога, глечерски; каже се: гласијални шљунак, гласијално доба итд.

~глечер~, ледна маса што се са високих брегова, вечним снегом покривених, спушта полагано у долине док се не отопи, ледник.

~глечерски~, види гласијални.

~гравирање~, урезивање слика у камен, кост или дрво.

~гранит~, чврста, зрнаста стена сложена од неколико разних минерала.

~графит~, чист угаљ од кога се граде писаљке.

~гроот~, ~грохот~, камењак, што се по брдима осипље где су точила итд.

~датум~, дан кад се нешто десило.

~дегенерисан~, онај који се изметнуо, изродио.

~деформисан~, онај који је своју форму изгубио.

~дилетант~, човек, који се о нечему бави из љубави к томе послу, без нарочите спреме и позива.

~дилувијум~, име које се примењује на старе речне наносе, који се од садашњих разликују по времену постанка а кадшто и по положају спрам садашњих речних корита. Име је усвојено у времену кад се мислило да су ови наноси створени за време неког великог потопа.

~диорит~, једра стена сложена од амфибола и минерала што се зове плагиоклас (којим се грчким изразом означује да се косо цепка).

~доликокефали~, људи са дугуљастим лубањама, као на пример Енглези. За лубању се каже да је дугуљаста кад је много дужа но што је широка (упор.: брахикефали).

~емаљ зубни~, онај цаклени спољашњи део на зубима.

~ератично камење~, оно које су глечери из даљине донели.

~ерупција~ је на вулкану, када избацује дим, пепео, песак или лаву.

~Естетика~, наука о лепоме.

~естетичан~, леп.

~Етнологија~, наука о људским расама.

~жало~, положита, песковита обала морска.

~жбук~, блато којим се плетаре (колибе) облепљују.

~жртвиште~, место где су се боговима жртве приносиле.

~жупно~ (место), топло, са благом зимом.

~земунице~, у земљи ископани и наткривени простори за обитавање.

~Зоологија~, наука о животињама.

~индиферентно~, без утицаја, немарно, све једно.

~индустрија~, уметност у ручноме раду, мајсторија, радиност.

~инстиктивно~, по нагону, без размишљања.

~интелигентан~, уман, врло паметан.

~јадеит~, врста минерала названога пироксен. Боја му је зелена или зеленкасто белушава. Једар је, а у ватри се топи. Од њега Хинези граде врло многе кипове.

~једномано~, што је целцато а не из делова.

~једриште~ је израз употребљен за комад камена, од кога су оруђа окресивана.

~камфорача~, дрво из кога у Китају и Јапану ваде камфор.

~категорија~, врста или природа некога предмета.

~карика~, прстен, павта, гривна.

~Келти~, прастари европски народи од стабла индоевропскога, који су се претопили у млађе европске народе а чији се језик у неколико сачувао у говору Бретањаца, Ираца и Шкота.

~класичан~, примеран, узорит.

~климат~ казује колико је у коме пределу топло, ветровито и кишовито.

~кљове~, дугачки и велики зуби слонови.

~кључ~, равница међу речним завојцима.

~компликован~, који није прост, него заплетен, сложен.

~комуникација~, саобраћај.

~конгломерат~, стена сложена од разнога шљунка.

~континенти~ су највеће земне просторије: Европа, Азија, Африка, Америка и Аустралија.

~конус~, купа, пласаста гомила.

~коруба~, кора од дрвећа која се употребљава за водовод, котарице, кров итд.

~крумлех~, мегалитски споменик од више каменова стављених око некога долмена или места где је можда била богомоља или жртвеник. У књизи је ова реч писана и кромлич, јер је и тако у нашу књижевност узета. Етимолошки је правилно крумлех што у бретањском језику значи криви (крум) свети камен (лех).

~култура~, обрада земље, наука, књижевности, уметности итд.

~курган~, реч којом се у Русији називље тумул (могила, гомила или громила).

~лава~, усијана растопљена маса што куља из вулкана док се не скамени.

~лапорац~, кречњак помешан са глином.

~латерит~, црвенкаста земља која постаје у тропским пределима (у Индији и Јужној Америци) под утицајем плахих киша на чврсте силикатне и друге стене. У Индостану има и по 60 мет. дебелога слоја латерита, који је постао распадањем базалта Деканова.

~Лемурија~, замишљени предео тамо негде где се претпоставља да је био и Рај, то јест код Индије, у северноме деду Индискога Океана.

~лес~ (или леш), песковита глина по странама у долини Дунава, Рајне итд., створена у кватерној периоди; у њему су очуване кости мамута и других кватерних животиња а и рукотвори од камена из доба палеолитскога.

~лињав~, без длаке.

~Лингвистика~, наука о језицима.

~литература~, књижевност.

~ловина~, што се улови.

~локалан~, онај који се тиче једнога места.

~мегалит~ је сложена реч од две грчке које означују велики и камен. Мегалитски су споменици: менхири, крумлеси и долмени (види ове речи).

~мезокефали~, људи чије лубање нису ни врло округле ни врло дугуљасте већ им је сразмера дужине спрам ширине осредња; такве главе имају на пример Јевреји.

~менхир~, велики камен укопан као белега каква; има их који су 21 метар велики и 4 метра дебели; мисли се да су подизани за спомен каквог знатног догађаја.

~метеризи~, опкопи за војску, шанчеви.

~миздрак~, копље, џида.

~мирта~, зимзелено шибље са белим мирисним цветићима.

~моногенизам~, мишљење оних људи (моногениста) који верују да су сви људи постали само из једнога корена.

~моштанице~, велике греде на мосту.

~музеј~, место где се прикупљају и сређене чувају збирке животиња, руда, биљака итд., или слика, одела, оружја, новаца итд.; поједине одаје у музејима зову се често галерије.

~набој~, зид или бедем од набијене земље.

~накољци~ су у овој књизи названи они људи, који су своје зграде подизали на кољу по језерима, сојеничари.

~наџак~ је с једне стране као секирица, а са друге стране има дугачке уши.

~ненормалан~, неправилан.

~нефрит~, зеленкаста врста амфибола. Збијена је маса чврста, те се и од ње градило врло лепо оруђе. Није топљив као јадеит.

~номади~, народи који нису нигде стално настањени већ своја станишта мењају.

~обоци~, минђуше, ушњаци.

~опсидијан~, вулканско стакло.

~орнаменат~, какав било украс. Већ су људи каменога доба имали орнаменте на врло различним предметима; најлепши су били на посуђу од глине.

~осоје~ место западно, од сунца заклоњено.

~остве~, ости, рогуљице за ловљење рибе.

~остењак~, стрмо платно брдско.

~острица~, врло укусна морска шкољка, каменица.

~оштрељ~, камен шиљат, оштрљат.

~Палеонтологија~ има задатак да проучава, одређује и класификује остатке од животиња и биља, који су у земним слојевима сачувани. Она се дели на: Палеоботанику, која изучава остатке од биљака и Палеозоологију, која изучава остатке од животиња.

~Палетнологија~ се бави остацима од преисториских људи из доба палеолитскога, неолитскога, бронзанога и из доба гвожђа до појаве писмености и домашаја традиција. Ова наука саставља Историју Земље са Историјом Света. Са тога јој је познавање геолошки чињеница преко потребно, бар у првоме одсеку њеном у коме се проучава Камено Доба. За други одсек, одсек Металнога Доба, важније је познавање културно-историских предмета. Ова се наука зове и Преисториска Археологија, за разлику од праве Археологије, која се бави саринама од историских народа. Звала се још и Палеоантропологија.

~палма~, дрво на ком роде урме.

~палуба~. Тако смо назвали дрвени под изнад соја над којима су зграде подизане.

~парализа~, узетост мишића.

~плазина~, трошно, ровито земљиште по странама, где се нагомилавају одломци што се са брда осипљу.

~плитица~, плитка чинија, тепсија.

~плута~, мали сплав за прелаз преко река.

~поводањ~ је кад се реке по равницама излију око њихових корита.

~повразача~, узица којом се лонац поврази кад се понесе.

~полигенизам~, мишљење да је већ од почетка људскога рода било више разних раса људи.

~полужани~, људи што живе по луговима.

~порфири~, обично црвене и чврсте стене, које су постале из прастарих вулкана.

~пржина~, ситна дробина што се од камена осипље.

~претињено~, оно што је тином предвојено; а тин или претин се зове дувар што раставља два простора.

~примитивно~, прво, првобитно.

~присоје~, место према сунцу.

~профил~, изглед неког предмета са стране. – Геолошки профил представља неко земљиште онако како би изгледало кад би се управно просекло.

~процес~, (у научноме језику) начин како се нешто развија, напредује.

~рахитизам~, болест од које се криви кичма (грчки: рахис) и друге кости. Јавља се у детињству, кад тело не прима храну која му се даје.

~резервоар~, повеће место у коме се вода нагомилава.

~резултат~, учинак, последица, плод некога рада.

~рејон~, атар.

~рељеф~, неравна површина некога предмета.

~религија~, вера у божанство.

~рипа~, камен од прилике онолики колики се из руке с рамена баца.

~седеф~, сјајни део шкољке од кога се граде лепа дугмета, кутице итд.

~секвоја~, дрво из реда четинара, које може да порасте веће но ма које друго дрво.

~серпентин~, зелена, крта стена.

~сига~, лака, шупљикава и трошна кречна стена, која се таложи из воде што провапљује кроз пећинске пукотине.

~сијенит~, стена налик на гранит; сложена је од амфибола и минерала који се зове ортоклас (а овоме је име дато за то што се тако грчки означава да има управну цепљивост.)

~символ~, знак којим се представља нека ствар иди нека мисао.

~система~, сређени скуп неких предмета иди појмова.

~скелет~, костур.

~скулптура~, вајарство, тј. вештина да се од камена, кости или дрвета отеше лик некога предмета.

~сојеничари~, накољци.

~сојенице~, зграде на кољу.

~сојишта~, места где су негда биле стаје на сојама.

~специјалан~, онај који се нечега нарочито тиче.

~спорадичан~, поредак, оделит, расејан.

~стеатит~, шпанска креда, масан и мек минерал којим кројачи бележе крој по сукну или ваде мрље.

~степе~, огромне, слабо родне равнице у Русији итд.

~стећак~, отесан камен који се меће на гроб или за какву другу белегу.

~структура~, склоп, начин како је градиво некога предмета у целину склопљено.

~студија~, научно истраживање.

~таворити~, бедно живети.

~талисман~, амајлија, запис.

~температура~, величина топлоте.

~тераса~, насип од земље.

~тесла~, као кесер са правом оштрицом.

~тип~, почетак, препочетак, урнек.

~трахит~, хрпава вулканска стена сложена од разних минерала.

~тресетиште~, место где се створио тресет.

~тријумф~, победа.

~угљена киселина~, онај тешки и загушљиви гас, који се из плућа издише, који ветри из киселих вода и из кречана када се пече креч.

~укопина~, оно што се уз мртваца у гроб меће.

~урочица~, пуж што се носи уза се од урока.

~урутка~, мала, проста алатка.

~устубочен~, усправљен.

~фазе~, узастопне промене које се дешавају па извесним предметима, на пример на Месецу.

~фауна~, збир свију животиња у некоме пределу и у неком извесном времену. Српске земље имају сада извесну фауну сисара тица, риба, пужева итд., која се зове данашња фауна српских земаља. Пре ове, у свакој геолошкој периоди била је и засебна фауна, која се од раније и позније фауне разликовала неким особеним животињама, које су само у тој периоди живеле. Ове фауне из прошлих времена зову се фосилне (упор.: фосил).

~фашина~, сноп дугачкога прућа.

~флора~, збир биљака у некоме пределу и у неком извесноме времену. У разним геолошким периодама биле су и различне флоре (упор.: фауна).

~фосил~ је латинско fossilis, а значи нешто ископано; фосилни је, на пример, угаљ који се из земље копа, за разлику од жива угља, који се прави од дрвећа. Фосилна је со која се из мајдана вади. Ово се име најобичније даје остацима од биљака и животиња који датирају из прошлих геолошких периода а у земним су слојевима буди на који начин сачувани. Када су скамењени онда се зову петрефакти. За људске кости каже се да су фосилне само кад су од људи из прошле геолошке периоде. Обично су као фосили очуване од кичмењака његове кости а од мекушаца њихове љштуре. Али се у неким изванредним приликама очувало и месо од изумрлих сисара; у сибирској залеђеној земљи нахођене су лешине са месом од мамута и носорога. Фосилни су остаци врло важни за познавање земље, јер се по њима може да позна релативна старост појединих слојева у којима се нађу. У српским земљама најмлађи су фосили у високим и дубоким речним наносима па фосили заостали из језера која су негда испуњавала Посавину и Подунавље и оделите котлине у јужној области наше земље. Од ових су старији морски пужеви и шкољке, којих има доста по таким слојевима у северноме појасу српских земаља. А пре ових још живеле су разне животиње чији се фосили находе у чвршћим стенама и брдовитијим крајевима нашим.

~Хидрографија~ је онај део Географије (Земљописа) у коме се описују реке итд.

~хлоромеланит~, варијетет јадеита.

~Хронологија~ утврђује ред узастопних времена и историских датума.

~цивилизација~, стање уљуђености створено под утицајем наука, вештина, заната, религија итд.

~шип~, колац.

~шуљак~, престругани део дебла.

~џилит~, тешка палица која се из руке на противника баца.